unusual GIRL

Nekada jednostavno nema povratka dalje...Nekada se jednostavno moramo suočiti sa činjenicama, zagledati se u realnost..

                                   -J

Svake subote ista priča. Neko novo lice-uvek neka nova ljubav.

#hatethat

                                           -J 

Ne znam šta me je to privuklo kod njega..da li je to bio njegov pogled?! osmeh?! ili je ipak to bio način na koji drži cigaru u svojoj ruci??!! Jedino znam da od prvog trenutka kada sam ga ugledala, osetila sam onaj žar u grudima, ono nešto najjače što se samo oseća jednom u životu. I u tom trenu kada su se moja osećanja mešala sa željama i mislima, znala sam samo jedno..da moram biti njegova, samo njegova ili ničija..

                                              -J 

-Želim da igramo pred punom diskotekm, da se naša tela pripoje toliko blizu da osetiš..i da osetim, vrelinu mog i tvog tela...Želim da budemo atrakcija, da me snažno uhvatiš oko struka i poljubiš me onako muški, a zatim da nastavimo da igramo onako zavodnički pred reflektorima najdublje noći, sa gomilom zavidniih pogleda na našim telima...Želiimm da ljudi pričaju o nama, o toj noći, o našem prvom poljubcu...

                                                            -J 

Za sve što dolazi i za sve što je došlo, dižem čašu piva i nazdravljam tome.

                                              -J 

Ponekada samo previše zelim, a retko kada zaista poželim...

                             -J 

Tako bih rado pronašla sebe u tvojim očima..

                                    -J 

Dobre priče se rađaju iz najgorih patnji...

                                       -J 

Ništa me lepše ne obraduje nego taj tvoj pogled koji mi uputiš u prolazu..Taj jedan pogled koji u meni budi na milione onih uspavanih leptirića, taj pogled u meni budi osećaj spokojnosti jer tada znam, znam da tebi već odavno pripadam..

                                   -J 

Plašim se da te izgubim, iako sam te već možda davno izgubila...plašim se da te pustim, iako si vec otišao...

                                                             -J 

I danas je taj čuveni prvi dan srednje škole..Jako sam uplašena u kakvo ću odeljenje upasti, kakvog ću razrednog strarešinu dobiti, kakvi će profesori biti...Pffff..daj mi Bože snage :)))))

                                               -J 

Pa, ne znam...odakle početi, gde završiti? I u međuvremenu, kako? Tu sam gde jesam, eto, s vremena na vreme umeš da mi nedostaješ, ne mnogo, ne malo...ali dovoljno da pustim neku pesmu želeći da te zagrlim najjače, da te poljubim i da imam ceo svet na jednom dlanu. Umela sam da te čekam, uvek si imao kome da se vratiš, hajde priznaj! Eto, priznajem i ja da negde duboko u sebi pritiskam nadu da ćeš se vratiti i da će biti baš onako kako sam želela. 

                                                             -A 

Ćao Ana.. Da li me se sećaš?! Bila sam ti nekad prijatelj..bile smo kao sestre..Sve što smo radile, radile smo zajedno..Nije mogao da prođe ni jedan dan da se ne čujemo, ne vidimo..Uvek si bila moje rame za plakanje, moja ruka koja me teši, a ja tvoja..Uvek si bila iskrena prema meni što sam najviše volela i cenila kod tebe..Znala si najbolje savete da mi daš, da me nasmeješ tvojim glupim šalama, kada mi nije do smeha, da mi nabijaš na nos kakav odvratan ukus za momke imam (a ni ti nisi bila ništa bolja), ali koliko me je to samo tada nerviralo,  a sada mi toliko nedostaje..Pa reci mi Ana, sećaš li me se?! Setiš li me se nekada?! Da li te je uopšte briga?! Da li prođe dan da ne pomisliš na mene?! Kako je tebi sada?! Ne znam za tebe, ali ja, ja se tebe često setim, setim sa staklenim suzama u očima..Često gledam sve one naše snimke kada smo glumile mongoloidne majmune, smejale se bez razloga, snimke sa časova..Često gledam naše slike, čitam naše stare poruke..Ne znam zašto to radim kada me stalno to rastuži i učine situaciju gorom, ali nisam bitna ja, bitna si ti..Pa reci mi Ana, da li si dobro sada?!

                                                  -J 

Ugledam ga, nasmejem se - ugleda me, okrene glavu, ali opet spazim taj njegov pogled, pogled koji se skriva ispod tog prelepog lica neznanca. Često ga uhvatim kako me posmatra iz daleka, pa uzmem i ja posmatram njega..tako se samo gledamo, gledamo i gledamo..Satima to ume da traje.. nekada..Ne progovaramo ni reč, ali u mislima znamo da ne možemo jedno bez drugog.. 

                              -J