Ćao Ana.. Da li me se sećaš?! Bila sam ti nekad prijatelj..bile smo kao sestre..Sve što smo radile, radile smo zajedno..Nije mogao da prođe ni jedan dan da se ne čujemo, ne vidimo..Uvek si bila moje rame za plakanje, moja ruka koja me teši, a ja tvoja..Uvek si bila iskrena prema meni što sam najviše volela i cenila kod tebe..Znala si najbolje savete da mi daš, da me nasmeješ tvojim glupim šalama, kada mi nije do smeha, da mi nabijaš na nos kakav odvratan ukus za momke imam (a ni ti nisi bila ništa bolja), ali koliko me je to samo tada nerviralo, a sada mi toliko nedostaje..Pa reci mi Ana, sećaš li me se?! Setiš li me se nekada?! Da li te je uopšte briga?! Da li prođe dan da ne pomisliš na mene?! Kako je tebi sada?! Ne znam za tebe, ali ja, ja se tebe često setim, setim sa staklenim suzama u očima..Često gledam sve one naše snimke kada smo glumile mongoloidne majmune, smejale se bez razloga, snimke sa časova..Često gledam naše slike, čitam naše stare poruke..Ne znam zašto to radim kada me stalno to rastuži i učine situaciju gorom, ali nisam bitna ja, bitna si ti..Pa reci mi Ana, da li si dobro sada?!
-J
