unusual GIRL

Bog sam zna zašta smo mi ustvari sposobni zar ne? 

Milion puta se zapitam da li se zaista sve dešava s razlogom? Da li postoje stvari kao što je sudbina ili karma?! Da li smo mi LJUDI jedini stanovnici ove planete ili postoje i oni sa posebnim moćima kao što je teleportacija, predviđanje događaja, smrti? Ili smo samo jedinstveni ovakvi kakvi jesmo..

Pitam se da li bio život uzbudljiviji kad bismo znali šta nas čeka, kad bismo čitali jedni drugima misli, zaustavljali i vraćali vreme?! Gde bi tu bila zabava, gde je tu istinska sreća ako bismo ceo naš život znali unapred?! Mada, možda kada bi nam se nešto tako desilo, možda bi tek tada uvideli koliko smo ustvari srećni i posebni ovakvi kakvi jesmo!!

Moći, moći..hmm..kao i svako dete poželela sam milion puta da budem superheroj, da pomažem ljudima, da živim zauvek zajedno sa svojom porodicom i ljudima koji ispunjavaju moj život, ali sada jedina želja od svih tih čari maštarija, jeste da kada udahnem svoj poslednjih dah ove planete i pre nego što tama postane sve što jesam, želim ceo svoj život od rođenja do smrti da prođe kroz skečeve kroz moju glavu..svi moji srećni trenuci, sve moje uplakane noći, sve moje ljubavi, svi moji prijatelji...

To sam ja, sa željom da vidim kakav je moj život izgledao iz neke druge perspektive..A vaše želje su?  

Pitam se da li zaista postoje ona prava istinska prijateljstva bez imalo zavisti i ljubomore..ona vredna koja traju zauvek..i da li zaista postoji ona osoba kojoj možeš baš sve reći?!

To što si daleko...
To mi je najviše...
Da znaš.

Pokušavala sam, zaista sam pokušavala da ga zaboravim..njega, njegov osmeh, miris..njegove nežne ruke dok me miluju po vratu..zaista jesam. Bacala sam njegove majce, cepala naše zajedničke slike, pokušavala da izbrišem naše najlepše uspomene...pokušavala da ne idem na naša zajednička mesta i da ne jedem našu omiljenu hranu uz samo NAŠE pesme...ali jednostavno nisam mogla..Previše toga postoji što mi te uvek vraća, pokrene sećanje na tebe. Moje ludačko srce žudi za ubrzanim otkucajima posvećenh tebi..Volela bih da imam prekidač za svoje emocije u sebi, tako bih te lagano isključila i jednostavno krenula dalje..a ovako, ovako sam samo polomljeno staklo, zgažen list bez mogućnosti saniranja štete i povratka MENE. Jer ja bez tebe nisam ja..ja bez tebe NE POSTOJIM..

                                                       -J 

Kad god ga ugledam imam osećaj da sam njegova..ne mogu ni da zamislim šta bi bilo kada bi me dodirnuo..

                                                           -J 

Ljubav je žešće sranje, ali ipak ja to sranje želim!

                                             -J 

Toliko sanjarim da se ponekad plašim da ću zameniti realnost sa snovima..

                                               -J 

Fali mi..često mi fali..fale mi naši razgovori, osmesi, zagrljaji, držanje za ruke, one duge šetnje gradom..ali najviše mi fali on kao osoba sa kojom mi je ništa bilo sve, a sve ništa..Osoba koja se sreće jednom u životu, a ja sam je pustila da tek tako ode, bez pozdrava, poslednjeg poljubca, zagrljaja koji bih mogla da zauvek urežem u sećanju..

                                                       -J 

Jezik za zubima pred senkama prošlosti!

                                                   -J 

Često me moje srce vodi nekim tamnim i pustim putevima, u kojima retko pronalazim iskru sreće, ali to veče moje srce me je povelo nekim novim i svetlijim putem..ka tebi..

                          -J 

Još uvek drhtim zbog njega.

 Još uvek mi fali.

I dalje je kreten. 

                            -J 

Muškarci umeju 100 puta bolje i iskrenije da zavole od nas žena! 

                                        -J