Prošli put kada sam pisala članak, sam se osećala toliko očajno i nevidljivo, ali u prethodnih par dana sam ipak uvidela da su ti ''prijatelji'' (koje sam imala) zaista vredeli, ostali bi uz mene, a ne bi mi okrenuli leđa čim iskrsne nešto novo, bolje i zabavnije.
Sinoć sam izašla (opet) i bilo je savršeno. Videla sam dva dečka koja su mi se baš onako sviđali i kojima sam se ja baš onako sviđala... ti pogledi koji su mi uputili ufff..osećala sam se toliko očajno, ali opet srećno što mi je bar jedan od njih uputio osmeh, dok je drugi okrenuo glavu i doveo do očajnosti, ali i sreće..pa ko zna zašta je to dobro..Kako-god rekoh da mi je bilo savršeno..pa možda i ovo leto i nije toliko očajno i loše...ima još vremena da se podigne i izenadi me..ko zna :))
-J
