Mislila sam da mi ljubav kontroliše život, ali kada sam malo bolje razmislila...shvatila sam da smo mi sami kovači svoje sreće i da mi sami dajemo deo sebe za ljubav...                                         Pravimo stvari mnogo gore nego što one zapravo igledaju. Previše se dajemo iskušenjima...        Sve nekako zvuči kao čitava teorija o tome kako bi trebali da se osećamo, ali sami biramo osobe čak iako su pogrešne, ne možemo da ih pustimo, ne možemo jer nam previše znače, ali kada ipak nađemo način da je prebolimo, bude nam teško da pustimo tu osobu...ali na kraju krajeva uvek se pojavi neko novi i sve kreće iz početka, sve se nastavlja, ponavlja ponovo.... .Sve je isto samo se pojavljuju iste osobe u različitim oblicima.