Požuda me je dovela do tebe. Na prvi pogled činio si mi se kao jedan najobičniji dečko, ali onda u tvojim crnim očima sam prepoznala sebe..U tvom najlepšem osmehu sveta videla sam sebe kao razlog tome, a na tvojim usnama osetila sam svoje prislonjene, tražeći zajednički jezik razumevanja. Moj smotani hod me je doveo do moje požude. U jednom trenutku meni je dobro, a onda pam..u tvom sam naručju i oni već nepotpuni, nepotmazani leptiri se bude i lete svoj prvi let. Tog momenta sam bila sigurna da ću biti tvoja mala devojčica nasmejanog lica. 
-J
