Pokušavala sam, zaista sam pokušavala da ga zaboravim..njega, njegov osmeh, miris..njegove nežne ruke dok me miluju po vratu..zaista jesam. Bacala sam njegove majce, cepala naše zajedničke slike, pokušavala da izbrišem naše najlepše uspomene...pokušavala da ne idem na naša zajednička mesta i da ne jedem našu omiljenu hranu uz samo NAŠE pesme...ali jednostavno nisam mogla..Previše toga postoji što mi te uvek vraća, pokrene sećanje na tebe. Moje ludačko srce žudi za ubrzanim otkucajima posvećenh tebi..Volela bih da imam prekidač za svoje emocije u sebi, tako bih te lagano isključila i jednostavno krenula dalje..a ovako, ovako sam samo polomljeno staklo, zgažen list bez mogućnosti saniranja štete i povratka MENE. Jer ja bez tebe nisam ja..ja bez tebe NE POSTOJIM..
-J
